Društvo i kultura
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Pedagoški fakultet

Садржај:
1.Друштво..............................................................
1.1 Појам и настанак друштва......................................
1.2 Античко-грчка и средњовековна схватања друштва
1.3 Природа и друштво.................................................
1.4 Друштво и појединац..............................................
1.5 Структура друштва.................................................
2.Култура...............................................................
2.1 Појам културе.........................................................
2.2 Култура масовног друштва...................................
3.Литература..........................................................
1.Друштво
1.1 Појам и настанак друштва
Реч друштво употребљава се у безброј значења, на пример за неку скупину, слој људи, групу људи, трговачку асоцијацију, биљну заједницу, животињску заједницу итд. У жижи интересовања социологије је људско друштво. Али људско друштво није само предмет научне преокупације социологије, већ читаве области наука, друштвених наука. Све науке се баве друштвом. Друштвене науке то чине директно, а природне се друштвом баве индиректно. Циљ проучавања друштва је његов даљи развој. И социологија посматра друштва из неког свог угла.
Људска друштва, као релативно бројне самодовољне скупине људи, у којима се врше између њихових припадника материјални и други друштвени процеси, тако да могу живети без потребе да ступају у везу са другим таквим самодовољним скупинама људи. Појам друштва је једна од централних категорија социологије, као најопштије науке о друштву. Међутим, социологија, која је схватана као општа наука о друштву, од свог настанка, да би обезбедила своје место у тзв.корпусу научних дисциплина, морала је настајати да дефинише свој предмет проучавања-друштво, одређујући по чему се оно разликује од природе и појединца. Дефинисање друштва као предмета проучавања социологије вршено је у свим социолошким теоријама које су настајале да објасне друштво и то као његову статику, тако и његову динамику почев од Огиста Конта.
Марксистичко схватање људског друштва настало је у 19.веку и представљало је превазилажење и негирање механистичких и других схватања друштва. Маркс и Енгелс дали су ново схватање друштва које је неодвојиво од његовог схватања о генеричкој суштини човека .
Настанак људског друштва и човека био је дуготрајан и јединствен процес. Схватајући настанак човека развитком из животињског света треба имати у виду две чињенице. Прво, треба имати у виду да настанак људског друштва и човека представља дуги процес развоја и да је тај процес садржавао у себи дуге и споре еволутивне промене промене до момента када су се друштво и човек формирали као нови квалитет. Друго, треба имати у виду да настанак човека није везан за животињски свет уопште и безлично, већ за посебну врсту човеколиких животиња тзв.антропоидних мајмуна. Процес претварања човеколиких мајмуна у човека и настајање друштва био је, као што је већ истакнуто, врло дуг.
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]